Kraljevacka televizija, klikni za pocetnu.

КРАЉЕВАЧКА ТЕЛЕВИЗИЈА

redakcija.katv@gmail.com
Ибарска 10, Краљево

тел. +381 36 327527
тел. +381 36 327627

Србија показује да је она нефункционална са оваквим државним уређењем. Није у питању онај ко је на власти, већ модел уређења не одговара Србији.

 

Надомак Краљева налази се манастир Жича из прве половине XIII века, место крунисања седам српских краљева: Стефана Првовенчаног, Радослава, Владислава, Уроша, Драгутина, Милутина и Стефана Дечанског. Седми октобар, дан када се упокојио први српски краљ, Стефан Првовенчани, наш град обележава као Краљевдан.

О томе да ли је монархија најбољи вид владавине за нашу државу и да ли краљеви данас представљају само део наше историје и културног наслеђа говоримо са архитектом и чланом Крунског савета, доктором наука Драганом Ацовићем.


Србија је кроз историју дуже била монархија него република. Који је по Вашем мишљењу бољи вид уређења државе?

Погледајте око себе и реците да ли сте задовољни. Осврћем се око себе и посматрам дуже од седамдесет година и никако ми се не допада оно што видим. До сада смо прошли крoз бројне експерименте са прилагођавањем и моделовањем републике. Резултат је поражавајућ. Изгледа да је проблем у републици, али то не значи да ја говорим да је република гора форма за организовање државе, већ сматрам да се не могу успостављати неке форме само зато што постоји могућност за то.

Вероватно постоје земље које би биле подједнако функционалне било да су монархије или републике. Са Србијом то није случај. Србија показује да је она нефункционална са оваквим државним уређењем. Није у питању онај ко је на власти, модел уређења не одговара Србији. Све што је некада образложено као разлог за увођење републике је давно нестало. Зашто онда још увек инсистирамо на републици?

Мислите ли да народ одлучује о типу уређења државе?

Наравно да се ми не питамо и да постоје спољни фактори. Некада је тешко одупрети се страном утицају, али морамо инсистирати на сопственим интересима.

Шта је Србији донела монархија, а шта република? Какав би био допринос монархије данас?

О томе можемо говорити само као о претпоставкама. Ствари можемо посматрати кроз два филозофска приступа. Један је да доказујемо оно што постоји користећи оно што јесте, и други приступ је да доказујемо оно што постоји оним што није.

Морамо размислити да ли имамо разлога да задржимо републику, и кад бисмо је изгубили за чим бисмо жалили. Оно што нам је остало није вредно нашег жаљења. Нагласићу да нисам антирепубликанац, покушавам да између две опције препознам шта је за мој народ најбоље.

Верски обичаји су обавезивали будућег монарха да кроз православну веру чува капије српске државе и верно служи српском народу. Шта нам можете рећи о тим обичајима?

Са првим овенчањем Стефана Првовенчаног започиње велики циклус краљевских крунисања Немањића. Према неким изворима Стефан је био крунисан као краљ једанпут или двапут. Свакако је крунисан у Жичи 1217. а ако је и било другог крунсања то је било око 1221. године.
С обзиром на то да је чин миропомазања и крунисања обавио Свети Сава у архиепископској цркви, основу обреда је чинила византијска пракса. Обред је започео сазивањем сабора и бдења, а ујутро настављен литургијом. Затим га је огрнуо багреницом, опасао бисерним појасом, након чега је уследило и крунисање а потом и миропомазање. Уследио је призив владарског имена и представљање народу. Наредног дана је обред пропраћен општом заклетвом у присуству највеће православне светиње. Жичком повељом првовенчани краљ је одредио да се сва потоња крунисања српских краљева изврше у манастиру Жичи.

Да ли су и током наредних крунисања поштовани ови обичаји?

После уједињења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца краљевска крунисања нису обављана због верске нехомогености нове државе и напуштања древне традиције. Чин крунисања и миропомазања се посматра као могући проблем, па и трошак.

Мислите ли да је избегавање ових верских обичаја имало последице?

Ми живимо у тим последицама. Нећу тврдити да је сама идеја о уједињењу била погрешна, мислим да жртвовање нечега до чега вам је јако стало не може довести до слоге. Жртвовањем само храните апетит друге стране и коначан резултат је капитулација. Када немате шта више понудити, остаће једино да промените свест.

Истичете да светом влада криза, а да ли су државе које су монархије у нешто бољем положају?

Сви постојећи државни системи се налазе у кризи, и мислим да државе са системом монархије су мало стабилније и срећније. Треба поменути Саудијску Арабију која свакако не представља позитивни модел, а и то да су се Шпанци вратили монархији, а и у Камбоџи су обновили монархију која је данас боље место за живот него што је била раније. Нико ме не може убедити да се живи боље у Бугарској и Румунији од када су републике.

Људи су углавном скептици према таквом облику владавине, а и монархија је само декларативни облик владавине у већини земаља, шта мислите о томе?

Декларативни облик владавине се најбоље може видети у републикама, јер они кој бирају председника државе или владе се уопште не питају до следећих избора. Дакле, налазимо се у општој кризи. Сетите се колико година и деценија живимо у обећањима да ће нам бити боље. У свим тим обећањима и експериментима који су вршени смо и назадовали. Ствари у којима смо напредовали су универзалног карактера и читав свет је напредовао, то нам неће донети светлију будућност.

Данас је тешко утврдити мишљење јавног мнења, а знате ли став народа према монархији као облику владавине?

Свако ко покуша да утврди мишљење народа о било којој теми има прилично велики проблем. Можемо говорити о томе да се било који владајући систем труди да нам објасни како је управо тај систем најбољи од свих других. Питање је где народ може да изрази своје мишљење.

Својевремено смо вршили истраживање јавног мнења и закључили смо да постоји чврста подршка од око 32% и недовољно јасно дефинисана подршка од око 13%. То су охрабрујући подаци, али и недовољни.

Смањење животног стандарда и привремено смањење плата и пензија протекло је готово мирно. То није знак подршке, већ извесне летаргије, замора, фрустрације и малодушности. Ствари се мењају тек када ствари крену на боље, тада се јавља оптимизам, а потом и неоправдани оптимизам. Монархизам делује на свест, а то је и најтеже. Сигурно сте много пута чули да Срби морају променити свест како бисмо кренули напред, али се то не дешава, што не значи да не треба да дође до тога и да треба одустати. То значи да се мора деловати јаче, упорније и чвршће ако сматрате да сте у праву, у супртном треба на време одустати.

Шта значи промена свести? Често имамо прилике да чујемо да треба да променимо свест.

То је такозвана будалаштина, толика да не дозвољава ни дефинисање. Циљ јој је само да замагли проблем. Мењање свести значи одрећи се себе. Свест чине људи око нас, ставови, итд. Није више у питању свест, већ разум.

Разговор водила: Бојана Лазовић
Лектор: Марина Николић